Autor: urednik

S ponosom vam najavljujemo kako će se 12. i 13. novembra u hotelu Arjaan by Rotana u Sarajevu (Ul. Milana Preloga 12A) održati završna konferencija projekta „SMART Balkans – Civilno društvo za povezan Zapadni Balkan“ pod nazivom „Think SMART: Rethinking the Old-School Funding Approach“. Konferencija predstavlja završnicu uspješnog četvorogodišnjeg regionalnog projekta kojeg je finansiralo Ministarstvo vanjskih poslova Kraljevine Norveške, a kojeg je u šest zemalja Zapadnog Balkana provodio Centar za promociju civilnog društva iz Bosne i Hercegovine zajedno sa partnerskim organizacijama Institut za demokratiju i medijaciju (IDM) iz Albanije i Centar za istraživanje i kreiranje politike (CRPM) iz Sjeverne Makedonije.

Projekt SMART Balkans ostvario je svoj cilj da kroz osnaživanje organizacija civilnog društva i njihovih mreža doprinese jačanju participativne demokratije u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, na Kosovu, u Srbiji i Sjevernoj Makedoniji, za što su dodijeljena 252 granta u ukupnoj vrijednosti od 11 miliona eura. Vrijedno je istaknuti kako je ovo jedinstven slučaj da se jedna organizacija iz BiH našla na čelu regionalnog projekta ovako velike vrijednosti.

Na završnoj konferenciji koja počinje u srijedu, 12. novembra u 10:30 h bit će prezentirani najvažniji rezultati projekta, a učešće je potvrdilo više od stotinu učesnika iz cijelog regiona. Osim toga, bit će priređena i dva panela na kojima će se razgovarati o realnosti i budućim modelima za finansiranje razvoja na Zapadnom Balkanu, te o otpornosti i održivosti civilnog društva u budućnosti (više informacija u priloženoj agendi događaja).

Na početku konferencije će se prisutnima obratiti ambasadorica Kraljevine Norveške u BiH Nj.E. Kathrine Biering i direktorica CPCD Aida Daguda. Cijeneći vaše vrijeme, izjave za medije su planirane petnaest minuta prije samog početka događaja, odnosno u 10:15 h.

Uz zahvalnost za dosadašnju saradnju i praćenje aktivnosti Centra, srdačno vas pozivamo na završnu konferenciju projekta SMART Balkans. Mediji su naš najvažniji partner u izgradnji boljeg društva u Bosni i Hercegovini i radujemo se vašem dolasku.

SMART growth in the Western Balkans!

Flautistica Mirna Mlikota-Dizdarević i pijanistica Dina Fejzić nastupaju u okviru Koncertne sezone MAS

Muzička akademija Univerziteta u Sarajevu sa zadovoljstvom najavljuje koncert flautistice Mirne Mlikota-Dizdarević i pijanistice Dine Fejzić, koji će biti upriličen u srijedu, 12. novembra 2025. godine, u 19:00 u Koncertnoj sali „Cvjetko Rihtman“ u okviru Koncertne sezone MAS. 

Ovaj duo će izvesti  Sonatu za violinu i klavir u g molu (aranžman za flautu) C. Debussyja,Fantazijuna temu iz Weberove opere “Der Freischütz” P. Taffanela,Romansu u D duru, op. 37C. Saint – Saënsa i Sonatu za flautu i klavir br. 2S. Zymana.

Ulaz je slobodan. 

Mirna Mlikota-Dizdarević diplomirala je 2016. godine u klasi prof. Sakiba Lačevića na Muzičkoj akademiji Univerziteta u Sarajevu, gdje je 2018. godine završila i master studij u istoj klasi. Drugi master studij završava 2019. godine na Akademiji za glasbo u Ljubljani u klasi prof. Mateja Zupana. Titulu doktora muzičke umjetnosti stekla je 2023. godine u Sofiji (Bugarska), u klasi prof. Luise Sello. Usavršavala se na majstorskim radionicama uglednih flautista, a dobitnica je Zlatne značke Univerziteta u Sarajevu te brojnih nagrada na državnim i međunarodnim takmičenjima. Aktivno sarađuje s Orkestrom Sarajevske filharmonije. Trenutno je zaposlena kao viša asistentica na Muzičkoj akademiji Univerziteta u Sarajevu, na Odsjeku za drvene duvačke instrumente i harmoniku, smjer Flauta.

Dina Fejzić diplomirala je 2003. godine u klasi prof. Nede Stanković na Muzičkoj akademiji u Sarajevu (2003). U tom periodu ostvaruje brojne nastupe i rezultate na takmičenjima. U nekoliko navrata tokom studija bila je stipendistica Muzičke akademije u Sarajevu, Kantona Sarajevo i Prosvjetno pedagoškog zavoda. Polje interesovanja koje je vezano za oblast impresionizma usavršava kroz master studij u klasi prof. Nihada Kreče (2013). Nakon završetka studija nastavlja se baviti koncertnom aktivnošću, a posebno mjesto zauzima koncertni nastup In Memoriam Neda Stanković (2015). Nastupala je sa Sarajevskom filharmonijom i orkestrom Muzičke akademije UNSA, a predstavila se i u okviru festivala SIMF (posvećenom J. S. Bachu), Sarajevska zima, Baščaršijske noći, Majske muzičke svečanosti, Zeničko proljeće, Posuško lito. Koncertirala je u BiH, Italiji, Slovačkoj i pohađala majstorske kurseve kod profesora Borisa Kraljevića, David Wildea, Hiroko Nakamure Rubena Dalibaltayana, Mejre Smailović, Jokuta Mihajlovića, Aide Gavrilove i drugih. Pedagoškim radom počinje se baviti 2002. godine. Od 2016. predaje na Odsjeku za klavir, udaraljke, harfu i srodne instrumente – smjer Klavir na Muzičkoj akademiji Univerziteta u Sarajevu, gdje je trenutno vanredna profesorica. Svojim umjetničkim angažmanom i nastupima u okviru Koncertne sezone MAS i na festivalu Majske muzičke svečanosti kontinuirano radi na promovisanju Muzičke akademije Univerziteta u Sarajevu. 

Više informacija: www.mas.unsa.ba

Bjanka Alajbegović, Neurotična iz revolucionarnih razloga

PIŠE: Emilija Vučićević

U moru poslovičnih stihova ispevanih iz perspektive bardovskih, šmekerskih i samouverenih lirskih subjekata, ja Bjankine pesničke knjige nailazi kao veliki talas, i preplavljuje.

Treća zbirka poezije Bjanke Alajbegović – Neurotična iz revolucionarnih razloga – sastoji se iz tri ciklusa: iz Kirkine retorte, Cogito ergo Satanas i neizbavljivosti, kojim prethodi uvodna, programska pesma „o koncu“, premda se i predgovor Feride Duraković, te pogovor Marijane Radmilović mogu čitati gotovo integralno sa Bjankinim stihovima. Pored klasične kompozicije, merljivi i uhvatljivi su i otvoreni i prikriveni citati, sa kojima rezonuje ili se raspravlja, i to neretko. Tu negde završavaju se očigledno i razumljivo – i počinje poezija.

U moru (kanonskih, ali i savremenih) poslovičnih stihova ispevanih iz perspektive bardovskih, šmekerskih i samouverenih lirskih subjekata, ja Bjankine knjige nailazi kao veliki talas, i preplavljuje. Jedino je sigurna nesigurnost tog lirskog subjekta – i zbog toga joj, naizgled paradoksalno, bezrezervno verujem. Iako se, kao ambivalentan, lirski subjekt uspostavlja ponajviše u uvodnoj pesmi „o koncu“ – ja sam se samo njihala, nešto sam zapisala, ne, nešto sam poželjela objasniti, nedozvoljeno sam uzela riječ, ali ne, nisam je uzela (13) – to njihanje postaje konstanta kroz sva tri ciklusa zbirke: uvijek ni tamo ni ovamo (19), ambivalentna do/ nečitljivosti (42), ostat će sigurna u svojoj nesigurnosti (52), itd. Neuhvatljivost subjekta, osim na nivou stiha, prenosi se i u sam stil, pa se iz pesama koje imaju zalet automatskog pitanja, njiše u dijaloge ili anafore, iz diskusije sa Celanom ili Vitmanom (Whitman) prelazi u apstrakcije, u biljke, telo, jezik.

Ambivalentnost lirskog subjekta može se objasniti nizom simptoma i ponekom dijagnozom – kroz primer neurotičnosti iz naslova, „graničnog“ iz uvodne pesme, ili stihova u kojima čitamo kako naviru, opet, mučnina, migrena, manija (35), te kako moju pesmu, odavno/ već boli glava (36). Ipak, upravo na tim mestima treba pripaziti da se ne sklizne u čitanja nalik tekstu Dve ženske knjige jednog protokritičara, Jovana Skerlića, kojem smetaju Glavobolje Isidore Sekulić, dok potpuno siguran u svoj razum jadikuje nad sedamnaest strana fraza o jednoj glavobolji. Ako pogledamo pažljivije, već naslov Bjankine knjige sugeriše da neurotičnost lirskog subjekta proističe iz revolucionarnog osećanja, koje je u pojedinačnim stihovima obojeno melanholijom i ljutnjom. Premda Ferida Duraković u predgovoru piše da kod Bjanke žensko kao temeljno preovladava, čini mi se da posredi revolucionarnog ovde nije najvažnije rodno određenje, to jest da nije isključivo žensko.

Naime, u pesmama gde je najviše angažovana, Bjankina poezija pokazuje osećanja spram celokupnog (ljudskog) sveta: duboko vjerujem u to da je ovaj svijet najgori od svih svjetova (24). Iako čitamo kako muškarci zlostavljaju žene, čitamo i kako deca zlostavljaju životinje tako maštovito i precizno osmišljeno (40), kako žene zlostavljaju žene, one koje za njih čiste, one što im prodaju stvari (41). Bjanka piše o smrti i patnji žene (majke) i muškarca, pri čemu nasilje ni tu nije primarno rodno određeno: živim u kući duhova, radim za „on/a nije naš problem“/ (ni ja, ni vi, ni svi mi) / čiji je problem? (50). Revolucionarnost feminističkog angažmana ove zbirke nalazi se u pokušaju da se polemiše sa sistemskim nasiljem, sa klasnim razlikama, te posledično sa rodnom neravnopravnošću, odnosno reprodukcijom mita u kojem je ozbiljan samo pjesnik, takoreći bard, dok ženama pripadaju vradžbine. Revolucionarnost se stoga čita upravo iz toga što autorka pokazuje da neurotičnost nije inherentno ženska – zapravo, ona nastaje od svega što nas je naučilo da prvo to pomislimo.

Konačno, kad naučeno uspemo da odmislimo, otkriva nam se da u ovom najgorem od svih svetova postoje i ovakvi stihovi:

drugarice,
ovdje srce postaje smokva
ljepljivo od južnoježnosti
kvasi kao maglica što
jedva da dirne i
bez uzdarja
ostane

(iz pesme: „Aladinići, Saint Tropez“).

https://bookstan.ba/