U Pozorištu mladih Sarajevo u četvrtak 16. novembra u 18:00 sati premijerno će biti izvedena predstava „Mali princ“ u režiji Slobodana Perišića.
Adaptaciju teksta Antoine de Saint-Exupérija radio je reditelj predstave, dramaturg je Segor Hadžagić, scenograf Marko Bilbija i Monika Ponjavić, kostimograf Narda Nikšić, kompozitor je Petar Bilbija, a dizajner Furkan Hizir. U predstavi igraju i pjavaju: Mario Drmać, Edhem Husić, Alma Merunka, Edin Avdić i Aldin Tucić.
„Nakon što je prošle sedmice, ministar kulture i sporta Kantona Sarajevo, Mirvad Kurić, najavio rekostrukciju gledališta u idućoj godini povodom proslave 40 godina od spajanja Pozorišta za mlade (bivšeg Pionirskog pozorišta) sa Pozorištem lutaka, ovo je prva predstava kojom slavimo svoj jubilej. U izuzetnoj izvedbi naših glumaca i sa magičnim likovnim elementima, izvrsna režija ovog klasika i bestsellera, neće ostaviti nijednu generaciju ravnodušnom. Ovo je predstava za djecu na kojoj u publici očekujemo one koji misle da su odrasli. S ponosom Pozorište mladih danas ima jednu predstavu za sve uzraste, koja će dugoročno ostati zapamćena na našem repertoaru. Ova adaptacija Malog princa iz perspektive odraslog čovjeka i njegove odraslosti, postavlja ozbiljna pitanja o smislu života, ali daje nadu koju trebamo gajiti da bismo bili odrasli, a zadržali dječiju ljubav i dobrotu.
Pravimo je za one koji vide, ali i one koji žele ponovo vidjeti, slona u zmiji, a ne šešir.“ – izjavljuje direktorica Pozorišta mladih Sarajevo, Dr. Lejla Panjeta.
Reditelj predstave Mali princ, Slobodan Perišić je izjavio: „Mi dolazimo na ovaj sve više komplikovan svijet potpuno čisti, bezbrižni , saosjećajni. Kao takvi, odrastanjem upoznajemo svijet i polako prihvatamo njegova pravila. Odrastanje bi samo po sebi trebalo da bude neki koristan proces, kako sama riječ i kaže da znači nekakav rast u svakom smislu. Čini mi se da je to danas potpuno pogrešna riječ. „Odrasli su jako čudni“ jer u njima djetinstvo polako kopni, jer su se okružili nevoljama i posvetili prolaznim stvarima. Kažu da bi život trebao da bude jedno korisno putovanje, a ne destinacija. Naša predstava bi trebala da bude jedno takvo putovanje. Odrasli će se, nadam se prepoznati, a našim malim gledaocima ćemo prikazati jedan „čudesan san“. San koji je i ova sama predstava nekada bila.“
