“Pisma slušalaca” – Svi mi imamo loptu i gubimo tri poena razlike …

Piše: Alija Ljevo

Za moj tekst je možda već i prekasno. Dok ovo pišem, evropski prvak, simbol košarke i ponos svakog Sarajlije, ali i svakog državljanina naše zemlje vjerovatno broji svoje posljednje dane. KK Bosna je na izdisaju, ali nije mrtva. Na aparatima je, ali još diše.

KK Bosna, košarkaški div koji  je pokorio Evropu, što iz ove perspektive zvuči potpuno nestvarno  je, zahvaljujući njegovim Sarajlijama, ponovo ogrnuo onaj stari šarm i izgledao moćno kao nekad. Ponovo se Šeherom i dvoranom koja nosi ime po njenom najvećem sinu prolomilo „Igraj Bosno, ale, ale!“. Na dva sata, Bosna  je ponovo bila mlada, lijepa i moćna. Ali, samo na dva sata…

KK Bosna se nakon završetka utakmice i pražnjenja sale morala, nažalost, vratiti u realnost, zajedno sa svima nama koji je volimo. A realnost je surova. Boli, peče, ujeda. Realnost govori da od najveće sportske romanse ovog grada i države nije ostalo ništa i da će za koji dan naša Bosna nositi ime
KK Royal, čime će nestati i zadnji trag da je Bosna nekad bila tu. Biće Bosne, u srcima onih koji su se uz nju veselili, plakali, bili ponosni…ali nikad  posramljeni.
Posramila se njihova Bosna njih, jer su je besramno i zlobno, za ruku odveli u najdublji ponor. Biće Bosne u sjećanju svih onih koji su gledali Kinđeta, Varajića, Markovića…ali neki novi klinci nikad neće dobiti priliku da vide, osjete i zapamte šta je Bosna.
Realnost kaže da nema nade.

Ali srce, duša, neki vražji ponos u meni ne da Bosnu!
Nešto u meni odbija da odustane. Jer, ako Bosna prestane postojati, to nije samo gašenje jednog velikog košarkaškog kluba. To je i gašenje hiljada dječijih snova. Ako pustimo Bosnu, to je šamar za našu ljudskost. Gašenje Bosne će svima nama uprljati obraz. Umiranjem Bosne, svi ćemo pasti na velikom životnom ispitu. Svi smo odgovorni.

Prijatelji, građani Sarajeva, Manijaci i Pitari, svi vi koji Bosnu osjećate svojom…situacija nije sjajna. Finiš je utakmice, pet sekundi do kraja svi mi imamo loptu i gubimo tri poena razlike. Prijatelji, zabijmo tu trojku i odvedimo našu Bosnu makar u produžetke. A ona će onda već nekako naći način da pobijedi. Mora, zbog svih nas.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *